Razgovarala: Majda Balić

Obični, sretno oženjeni (i novopečeni tata), mirni medicinar je jedno jutro ustao na krivu nogu i odlučio se obračunati sa svijetom. U maniru svih alanfordovskih antiheroja, naš domaći superjunak, pritisnut između zbilje i sna o boljemu životu – svojevrsni je vizionar, kolumnista, bloger, ekolog, korektiv javnosti i muzičar. Jednako je dobrodošao i u zabavnim, i u političkim emisijama. Njegovo ovozemaljsko „Ja“ i njegov grofovski alter ego se neprestano prepliću, te smo odlučili napraviti intervju sa obojicom.

Ko je Grof Đuraz, a ko Đurica Štula? I gdje je ta grofovija o kojoj ti pričaš? Geografski, historijski?
Grof Đuraz je estradna pojava, vizionar, nardiumjetnik i kvaziintelektualac. Grofovija je za sada cyber prostor od koji se proteže od Vardara do Triglava od Majspejsa do Fejsbuka. Istorijski je veoma stara, al tehnički datira jedno  šest godina. Đurica Štula je miran, tih, povučen, što bi se reklo – porodičan čovjek.

U čemu je razlika između vas dvojice, koji je stvarniji, a koji potrebniji? Ko je kome alter ego tu? Koji je junak, a koji antijunak? 
Grof je svakako potrebniji i uticajniji, a Đurica je stvarniji. Grof je Supermen, a Đurica Klark Kent.

Imali smo banove, hercege, kraljeve, sve papazijanije, ali ti si prvi Grof. Kako se postaje grof? Ili rođenjem ide… ?
Grof se postaje tako što ti prijatelj koji je jogin i zagovornik teorije odluči da možeš da budeš Grof i samo grof.

Socijalni si pjesnik, pomalo i ljubavni. Odtkuda ideja da se izraziš baš tako? Naši ljudi kažu da nema para u muzici? Kojega pjesnika, a kojega muzičara posebno cijeniš?

Socijala i ljubav idu k’o dobar i budala. Đe ima svega, nema ljubavi. Žalosno, al’ ispada tačno. Ideje padaju same, nemam ja ništa puno sa tim. Para od muzike nema,  i to što ima je socijala. Volim Pabla Nerudu, a muzičari su mnogi. Da ne izdvajam i nabrajam, to mi nekako prevaziđeno.

Nedavno si izdao album zanimljivog naziva. Zašto baš taj naziv?
Album se zove “Ja sam normalan” i može se skinuti na www.grofdjuraz.com . Ima trinaest pjesama i poprilično je šarolik. Najbolje je da se ode na sajt, skine i presluša.

Kako se braniš od pomahnitalih obožavateljki?
Đurica je oženjen, prsten ga brani, a Grof se samo prepusti mahnitanju. Taki mu pos’o, estrada i ludilo.

U svojim se pjesmama rugaš našoj mučnoj, a ponekad i tragikomičnoj javnosti. Komšijna krava nek’ je živa i zdrava – je neuobičajeno mišljenje za ovo podneblje. Otkud inspiracije? Ko su tvoje muze? Grofove ljubavnice?
Jeste, tačno je da je tragikomedija bila pristuna, al bo’me, neće više, ne voli to narod. Od sada samo veselo. Smrt komšijske krave mi je uvijek bio mračan koncept. Ja to nikako nisam mogao da prihvatim i da živim sa tim. Realno, mogu i da ne volim komšiju, ili da nemam nikakvu emociju prema njemu, al’ šta je tu jedna krava kriva? Za sada su krave su na broju i živahne poprilično. Inspiracija prosto iskače iz okruženja, medija svakodnevnice. Muze su dio cyber Grofovije, identitet  njihov ne otkrivam, a ljubavnica nema. Đuricin prsten ih rastjeruje.

Ne tako davno, po prvi puta si postao otac. Čestitke za rad na natalitetu, ali evo i ozbiljno pitanje: je li kod nas bolje da je prvo dijete sin ili kćer?
Bolje je da je živo, zdravo i sve kako treba. Zaista mi je svejedno i to ne kažem reda radi. Sa evuluciono – istorijskog aspekta koga će biti briga jesu li bili sinovi ili kćeri za nekih 200 godina, osim ako nisi Meroving, Rokfeller, Rotšild ili ono vladajuće imperijalističko smeće iz britanije. Ali, sa svima želim podijeliti sreću: pokazati im moju djevojčicu.

Je li te ovo iskustvo uozbiljilo nekako? Ispričaj nam…
Šta znači uozbiljiti se? Ako znači – nisam ja u centru svijeta onda sam se malo presabrao.  Ali šta je uopšte ozbiljnost? Stranka, banka, pare? Ako je to, onda nisam i ne vjerujem da ću ikad.

Kako treba da izgleda idealno grofovsko vjenčanje, poduči nas?! I kakva to žena mora biti da postane Grofova mladenka?
Grof se nikad neće oženiti. Đurica se već oženio, ali zbog određenih stvari nismo imali ceremoniju. Ali ako bude, i vaša novinarka je pozvana. Idealno vjenčanje negdje na otovorenom, ko u Americi, puno ljudi, opuštena muzika, bez turbo folka. U obzir dolaze tambure i trube. Obično se na našim vjenčanjima služi pragnjad (prasetina i janjetina) al’ ja bih volio neki drugačiji meni. Moja mladenka izgleda baš onako kako sam zamišljao i tražio. To je jedno divno biće koje može da me apsorbuje u punom obimu.

Jesi li svirao na vlastitoj svadbi, da uštediš maksimalno?
Kad je Grof bio cicija? Ako i jesam odsvirao nešto, bilo je to više onako, usput.

Kuhaš li? Kakav si sa kućnim poslovima? Jesi li emancipiran ili još čekaš žensku ruku da te sredi?
Kuham ono što znam. Nije baš veliki izbor, al’ za divno čudo, veoma ukusno ispada. Sa kućnim poslovima sam na ti. Uglavnom mi idu, osim poslova sa vešom. To me baš ne privlači. Ja sam preemancipovan za podneblje u kom živimo. Uvijek sam se gnušao likova koji čekaju mamu, ženu, curu itd. da im spremi stan, napravi ručak, jednom riječju da ih dadiljaju. To mi je tako debilno. Ako nisi u stanju sam da živiš, a da to na nešto liči – ubij se.

Da se jedno jutro probudiš kao žena, što bi prvo uradio?
Prvo bih pozvao nekoga da me kresne. Da vidim jel’ zaista ženski orgazam jači. Onda bih obukao minjak i otišao u glavnu ulicu, da vidim jel’ zaista teško proći gradom u minjaku od svih tih pogleda ili to dodatno motiviše ženu da češće tako hoda. Za ostalo bih skotntao u hodu.

U „stvarnome“ životu si medicinski radnik. Na studiju si biologije, a čula sam neku priču da si tek na drugoj – trećoj godini medicine shvatio da ne želiš provesti život u bolnici među pacijentima? Hajde, de nas malo podsjeti…
Grof  je u stvarnom i nestvarnom životu jedino i samo Grof. To nemoj da te buni. Đurica je malo ovo, malo ono. Apsolvent biologije, bivši student medicine, fizioterapeut, maser. Sto čuda. Traži se još u toj akademskoj zajednici, al kako izgleda, ovdje kod nas nije važno zvanje, već duha stanje, tj. koliko si spreman da igraš prljavo da bi opstanak izborio.

U svojim se tekstovima jako zanimaš za društvo i politiku. Imaš li kakve političke ambicije, neka slika i ime na listi?
Imam političke ambicije, naravno, kao i svaki stanovnik ove zemlje. Ubijeđen sam da bi reforme koje bih sproveo preporodile ovu zemlju i sve njene narode i ostale. Za početak bih zabranio uvoz svega što možemo proizvesti na najmanje pet godina. Oporezovao bih rad vjerskih zajednica. Ako me sahranjujete, dajte mi račun, a ne ispod mantija sve da se odrađuje. Zatim bih zabravnio da se politikom bave stariji od 60 godina. Legalizovao bih marihuanu i podstakao njenu proizvodnju na cijeloj površini BiH. Takođe bih legalizovao eutanaziju, jer zašto samo da Švica i Holandija na tome zgrću pare? Pred toga, uveo bih obavezan volentoerski rad na izgradnji zemlje, nešto kao radne akcije. Ma čudo bih napravio.

Otkuda talenat za muziku? Je li gitara lakša od stetoskopa?
Telenat dao Bog, a gitara jeste lakša od stetoskopa, al’ je zato novčanik tanji nego kada nosaš mantile i stetoskopišeš ljude.

Za kraj, šta je omiljena Grofova hrana?
Dugo su se smrtnici bojali pojave moje. Često su odbijali moje društvo i ljubaznost iz straha za goli život. Na veliku sreću sa razvojem moderne medicine, padom morala i ekspanzijom korupcije, i taj problem sam riješio u svoju korist. Naime, već dugi niz godina nisam ubio, pojeo i do smrti doveo niti jednog smrtnika… Mada, tinejdžerke mi bijahu posebno drage za proždiranje..Pitate se kako li je to moguće? Odgovor je krajnje jednostavan. Dugi niz godina imam uspješan odnos sa jednim uposlenikom iz zavoda za transfuziju Banja Luka. On me redovno snabdijeva krvlju. Čistom i zdravom. To mi je veoma važno, jerbo u ovo vrijeme pošasti raznih, smrtnici su puni side, droge, hepatitisa i ostale anjtrage koja može negativno da utiče na moje zdravlje, a Ja, kao neko ko podržava zdrav život, zdravu… misao, posebno vodim računa o zdravlju.