Живот иза затворских зидина

Piše: Sanja Stakić

Јесте ли се икад питали шта бива са онима који се сукобе са законом? На који начин и у којим условима издржавају казну затвора? На сам помен ријечи “затвор” или “осуђеници”, многи се поведу предрасудама о ћелавим истетовираним типовима, намргођеним и лица унакажених ожиљцима. Углавном их замишљамо обучене у једноличне униформе како тамниче у загушљивим, тамним и запуштеним ћелијама. Неријетко их називамо погрдним именима и смјештамо их на друштвене маргине.1

Али како заиста изгледају затвори у којима босанскохерцеговачки осуђеници  издржавају своје казне затвора? Какав третман имају, о чему најчешће размишљају и како проводе своје затвореничке дане? Сазнајте како све то изгледа у бањалучком Казнено – поправном заводу Туњице. Затвор као што је овај не изгледа стравично како се мисли и како га људи доживљавају. Нису то тамнице, нити су Андрићеве проклете авлије. Више личи на војску него на затвор из неког америчког филма. Интересантна и поражавајућа је чињеница да је 75% осуђеника испод 35 година живота. „Најмање 70% осуђеника су углавном предратна, ратна и  поратна дјеца, или потичу из растурених породица гдје влада неимаштина, алкохолизам, незапосленост итд“, прича васпитач за образовање, културно-просвјетни рад и вјерска питања, Милан Јовић.2

Лабораторија

Свако осуђено лице, према Закону о извршењу кривичних санкција, по доласку се уписује у матичну књигу, детаљно претреса и смјешта у пријемно одељење, гдје борави од 15 до 30 дана, у зависности од висне казне. У Пријемном одјељењу постоји тим стручњака као што су педагог, психолог и социјални радник. „Током боравка осуђеника у овом одјељењу, они врше упознавање и испитивање његове  личности, квалификације, и утврђују програм поступања. Након обраде, сваки осуђеник се класификује, а затим смјести у одређену осуђеничку групу“, истиче помоћник директора за третман, Зоран Бенак.

Сви осуђеници имају свог матичног васпитача којем се обраћају у случају потребе. Сваки васпитач има групу од око 35 осуђеника. Он прати њихов начин понашања и одлучује која ће бити група, те води рачуна о њиховом владању.3

Метални погон

Осуђеници не смију имати новац код себе. Уколико неко од породице уплати  на депозит  неки новчани износ, осуђеник то може дићи у боновима које може користити у кантини, која је на неки начин затворска продавница. Већина осуђеника је радно ангажована, и имају накнаду за свој рад, у висини од 50 до 100 КМ које им исплаћује Завод. Послови на којима осуђеници раде су кухиња, пекара, котловница, радионице (лимарија, браварија, аутомеханика, електрика, столарија…), као и вешерај.4

Када је ријеч о условима, већина осуђеника је задовољна. „Што се тиче услова, ја сам презадовољан! Има доста ствари које ме интересују, па је лакше.  Био сам и у Фочи, тако да знам како изгледају и друге установе. У Фочи је аустроугарска зграда, све је старије. Сами бетон, нема траве, а и далеко сам од куће. Ма и у хотел да ме одведу доле, рекао бих да не ваља. Овдје је ипак другачије, близу ми је кућа, све…“ свједочи осуђеник Б. С.

Осуђеници не бораве у ћелијама са решеткама, него је ријеч о шестокреветним собама. Што се тиче хигијене, затвореници су одговорни за њено одржавање. Просторије су чисте, постељина се мијења сваких 15 дана. Много је уредно, посебно спаваонице. Када је у питању здравствена заштита, затвореници такође немају примједби.

„С обзиром на то да имам проблема са срцем, ако не постоје услови овдје у установи да се лијечим адекватно, заводски љекар ми напише упутницу, и онда уз пратњу водника одем на преглед у болницу, код специјалисте у граду“  истиче осуђеник Невен Зец.6

У КПЗ-у Туњице дневно се припреми 900 оброка за комплетан одјел КПЗ-а, малољетнике, фарму и истрагу. Постоји седмични јеловник који састављају главни шеф, докторица и директор.  Храна је разнолика. Кад поједина јела досаде, временом се уносе промјене у мени, тако да увијек буде нешто ново. За вријеме поста спремају се јела и за оне осуђенике који посте.

Сваке седмице долазе свештеници да причешћују осуђенике правосалвне и католичке вјероисповијести који су постили. На литургијама присуствује у просјеку од 20 до 25 осуђеника, од укупно 290, колико их тренутно издржава казну. Могу запалити свијеће, читати вјерске књиге… Такође, постоји и просторија за осуђенике исламске вјероисповијести за њихове вјерске обреде, која је уређена по исламским обичајима и правилима. „Кад се обиљежава Бајрам, Завод спреми трпезу по свим исламским обичајима, месо, баклаву… Исто тако и за Божић, Васкрс или Ускрс припрема се све по православним или католичким обичајима. Ломи се чесница, туцају се јаја, столови су украшени цвијећем. Буде прекрасно…“, прича кроз осмијех васпитач Милан Јовић. Кад добију пакет од породице, углавном  те ствари подијеле са својим другарима, као у војсци. Дакле, овдје нема вјерске, нити било које друге дискриминације, како тврде многи од њих.

Затвореници свакодневно имају приступ медијима. Читају новине, гледају телевизију, прате дневнике… Многи користе и заводску библиотеку, гдје могу наћи различиту литературу, од класика, до дјела савремених аутора. „Највише волим читати „кримиће“. Може се пробрати, али углавном донесу нам и од кућа“, прича један од корисника библиотеке.

Највећи проблеми са којим се ови људи сусрећу у затвору су слобода и одвојеност од породице. „Сви наши проблеми су у вези са породицом, њеним егзистенцијалним питањима, јер ја сам физички овде,  ал’ сам психички напољу, уз своју породицу, и то представља мени највећи проблем“, казао нам један од осуђеника.67

Павиљон у ком су смјештена осуђена лица

„Све ми недостаје. Највише слобода… Кад си окружен зидом, онда ти све недостаје. Све ти је слатко што је извана… оне најситније и највеће глупости. Најчешће размишљам о кући, послу, мајци… мајка је мени нешто посебно“, наглашава Б. С.

Осуђеници имају многе погодности, како унутарзаводске, тако и ванзаводске. Кад прође пола казне, осуђеник има право да пише молбу за одлазак на викенд, у град, на условни отпуст. Излазак у град може се тражити једном мјесечно. Имају два дана за државни празник, два дана за славу. Такође, имају право коришћења годишњег одмора у трајању од 18 дана. Све су то примјери ванзаводских погодности које је могуће остварити уколико осуђеник има добро владање. Посјета породице и пријатеља једна је од унутарзаводских погодности.  Од понашања и залагања осуђеника зависи колико често ће посјете бити дозвољене, и ко све може да дође у посјету. За почетак, могу доћи само најближи чланови породице, док се то онда временом проширује на шире чланове фамилије и пријатеље. Такође, осуђеници имају право и на интимне посјете, и то у трајању од четири или дванаест сати, што исто тако зависи од њиховог владања.8

Сала за посјете

Још једна од унутарзаводских погодности је та уколико осуђеник не жели, или не може годишњи одмор провести вани, постоји просторија у којој га може искористити гледајући телевизију, читајући књиге, одмарајући.

Један од начина комуникације са спољним свијетом је путем телефона. Прије је било ограничено вријеме коришћења говорница, али недавно су уведене нове говорнице, које имају кодиране бројеве на картицама, по принципу мобилног телефона. Осуђеници допуњавају картицу  са допуном коју купе боновима у кантини, и имају могућност од 7 до 21 неограничено звати само бројеве који су меморисани на картици.431

Спаваоница

Људи који бораве у затворима имају право и на школовање. Прошле године била су два ученика који су похађали средњу школу и један студент. Књиге им углавном донесу од куће, или их неко од радника обезбиједи. На полагање испита осуђеник иде самостално и без надзора, док средњошколци иду уз пратњу. Министарство просвјете и културе РС донијело је одлуку да се средња школа ванредно може полагати само у Широком Бријегу. Такође, тамо је могуће и дошколовавање нпр. за ВК радника, шофера или нека друга занимања.522

Дио затвора у којем се учи столарски занат

Слободно вријеме осуђеници проводе углавном ангажовани у некој од многобројних  културно-умјетничких и образовних секција. Све те секције утичу на развој личности. Неке од њих су резбарска, музичка, ликовна и информатичка секција, гдје они развијају своју креативност.  О чему најчешће размишљају и шта их највише мучи, многи од њих исказују кроз своје ликовне и литерарне радове, резбарије, макете и сл. „Своје слободно вријеме испуњавам углавно цртањем. Ту се одвојим од свега. Имам свој свијет и друго ме ништа не интересује“, прича осуђеник, који је уједно и координатор ликовне секције.223124

Музичка секција

Када је ријеч о информатичкој секцији, већина осуђеника је за њу заинтересована углавном због забаве. Али постоји и група осуђеника које занима и едукација рада на рачунару. „Моја обавеза као координатора је да им помогнем да све оно што ја знам пренесем и на њих. На свим рачунарима имају снимљени Кривични закон, Закон о кривичном поступку, Закон о извршењу кривичних санкција итд. Када нам је потребно да се обратимо суду, или некој институцији, помоћу тих закона пишемо разне захтјеве, жалбе и молбе, као нпр. за уједињење казни затвора, молбе за условни отпуст, за прекид казне или нешто друго“, наглашава Невен Зец. Између осталог, постоје и спортске секције у склопу којијх су фудбал, кошарка, одбојка, стони тенис и теретана, која је најпосјећенија. Ту се они ослобађају негативне енергије. Ускоро ће већ четврти пут имати и екипу за турнир у малом фудбалу. „И ове године на турниру „Борик 2013.“, такмиче се и наши осуђеници. То су млади људи који воле да се такмиче, да се доказују. Водили смо их и у музеј, позориште, глумци су нама долазили и играли представу. Сад наступамо на турниру, па ћемо их водити на неку утакмицу. Најбоље осуђенике водили смо на концерте, бокс мечеве, изложбе“, истиче васпитач Милан Јовић.дсс

Вешерај

Руководство заједно са васпитачима труди се да увијек приређује неке догађаје, како би разбили монотонију. Битно је да се увијек нешто дешава, како би се затвореници приближили средини у којој издржавају казну, и како би се касније што лакше уклопили у друштво. Протеклог мјесеца организоване су двије изложбе. Једну је умјетнички фотограф Саша Кнежић представио осуђеницима и запосленима у КПЗ-у. „За мене ово је посебна изложба, јер ћу и ја на неки начин допринијети да људи који овдје служе казну крену другачије гледати на свијет и друштво уопште. Ако не кроз фотографију, онда кроз поезију која прати фотографију. Тако да се надам да ћу тиме позитивно утицати на њих“, истакао је Кнежић.јфдсдс

Вешерај, други дио

Друга изложба организована је у Дому омладине, гдје су били изложени ликовни и резбарски радови осуђеника и штићеника Васпитно – поправног дома Туњице. Истом приликом промовисана је и књига која носи симболичан назив „Други живот“.

Организовање изложби, посјета културним дешавањима, праћења владања, награде, запошљавања итд., све то има за сврху да убрза ресоцијализацију осуђеника. Битно је да дође до тог стадијума да буде на корист породици и друштву, да више не прави овакве грешке! Због тога, врло је битно истаћи како се овим људима ипак пружа и друга шанса, те уколико ју искористе, нека нова шанса ће им се указати у виду бољег живота.

И како рече наш најпознатији нобеловац „Док год има мрака, биће и сванућа“.

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s